Дан матерњег језика прославили смо традиционално и овога пута у нашој школи. По неколико ђака из свих одјељења трећег разреда учествовало је у радионици која је била и радна и свечана и такмичарска. Неким ученицима је матерњи језик руски, црногорски, другима турски, ромски, или румунски... Али су били сви заједно, везивали су их разговор и разумијевање.
У уводној активности – истакли смо важност и љепоту матерњег језика, и потребу да га његујемо и чувамо. Данас, када се људи селе, мијењају земље и боравишта, и живе далеко од свог завичаја, имају ријетку прилику да говоре својим матерњим језиком. И он се тако лагано губи и заборавља. И зато су ученици на свом матерњем говорили, рецитовали, читали, присјећали се најљепших ријечи од првог дана откад су проходали, а којима су их учили и мама и тата и тетка и дјед и бака... Сви су се такмичили да пронађу најљепшу, најтоплију и најњежнију ријеч – љубав, породица, пријатељ, вјерност... Закључили смо: Лијепо је и потребно да будемо дио тог великог свијета, да спознамо другачије људе и крајеве, њихов начин живота и размишљања. Али и да сачувамо свој језик, јер кроз њега смо учили о себи – о својој култури, обичајима, традицији, историји...
То потврђују и народне пословице, чија мудрост извире из искуства нашег народа.
Услиједило је такмичење: Ко ће пронаћи најљепше пословице? Према узору на њих, стварали смо нове: Лијепа ријеч и срце отвара, Слово по слово - знање ново, Ко вриједно ради, снове гради, и многе друге. Објаснили смо и неке ријечи из наше традиције које се данас рјеђе чују: ђедовина, ћикара, џада...
Ученици су казивали стихове дјечјих пјесника: Слободана Вукановића, Драгана Радуловића, Душана Ђуришића, и других. Подстакнути њиховом поезијом, ученици су стварали и сопствене пјесничке слогане: Матерњи језик, то смо ми – у њему снага, у њему сви, Док је језика, биће и нас, Говори смјело, пиши вјешто.
Прослављајући Дан матерњег језика још више смо се зближили, једни другима у душу завирили, уз наш заједнички слоган: Поштуј друге, чувај своје!
мр Невенка Вулић
